@diuoicolen: #kissmybody #duongthenuochoa #chamsoccothe #xuhuongtiktok

Dịu Ơi Cố Lên

Open In TikTok:

Region: VN

Saturday 27 December 2025 01:10:44 GMT

793

1

0

1

Music

Download

No Watermark .mp4 (3.96MB) No Watermark(HD) .mp4 (3.96MB) Watermark .mp4 (4.18MB) Music .mp3

Comments

There are no more comments for this video.

To see more videos from user @diuoicolen, please go to the Tikwm homepage.

Other Videos

#viral

#paratiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii #viraliza

#paratiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii #viraliza

#viraltiktok #viral

#viraltiktok #viral

#viral

Strah se retko pojavi kao zatvor. Mnogo češće dođe kao „mala zaštita“. „Krenuću ranije, za svaki slučaj, ako se pojave simptomi da imam vremena.“ „Neću autobusom, šta ako mi pozli, lakše mi je taksijem.“ „Neću sama, ako se onesvestim, ko će da mi pomogne.“ „Neću predaleko, bolje da sam blizu kuće.“ „Neću danas, idem sutra kad budem bolje.“ I svaki put deluje razumno. Čak pametno. Anksioznost ne dolazi sa rečenicom: „Uništiću ti život.“ Dolazi sa: „Samo da ti bude lakše.“ Zato dugo ne primetimo šta se zapravo dešava. Ne širi se strah naglo. Širi se granica onoga što smemo. Prvo izbegavamo jedan autobus. Pa jedan deo grada. Pa gužvu. Pa fakultet. Pa putovanja. Pa spontane trenutke. Pa život koji ne možemo potpuno da kontrolišemo. Onda jednog dana pogledamo svoj život i shvatimo da više nije prostor prilagođen nama, nego ogromna verzija našeg straha. Anksioznost ima jezivu sposobnost da nas ubedi da je povlačenje isto što i sigurnost. A zapravo, svaki put kada se povučemo samo da ne bismo osetili nelagodu, mozak ne nauči da smo bezbedni. Nauči: „Stvarno je bilo opasno čim smo morali da pobegnemo.“ Strah hranjen izbegavanjem polako raste, zato što ljudski mozak veruje onome što radimo više nego onome što govorimo. Ja sam se tako povlačila dok moj život nije postao ograničen zidovima stana. I možda je upravo to najopasniji deo anksioznosti: što nam život ne uzme odjednom. Nego malo po malo. Toliko neprimetno da dugo mislimo da još uvek živimo normalno. Anksioznost ne želi da nam naudi. Njena funkcija je da nas zaštiti. Ali um koji pokušava da nas zaštiti od svake moguće nelagode na kraju nas zaštiti i od života. Zato oporavak često nije u tome da život postane potpuno siguran. Nego da mi polako počnemo da verujemo sebi više nego svom strahu. Ne možemo kontrolisati sve što će se dogoditi. Ali možemo izgraditi poverenje da ćemo, šta god da dođe, umeti da prođemo kroz to. Kako prevazići anksioznost i živeti smislen život? Više o tome: ➡️ kurs.anksioznioptimista.com (Link u opisu profila) ➡️ anksioznioptimista.com/knjiga #anksioznioptimista #anksioznost #anksiozniporemećaji #napadipanike #knjigakakoprevazićianksioznostiživetismislenživot

Strah se retko pojavi kao zatvor. Mnogo češće dođe kao „mala zaštita“. „Krenuću ranije, za svaki slučaj, ako se pojave simptomi da imam vremena.“ „Neću autobusom, šta ako mi pozli, lakše mi je taksijem.“ „Neću sama, ako se onesvestim, ko će da mi pomogne.“ „Neću predaleko, bolje da sam blizu kuće.“ „Neću danas, idem sutra kad budem bolje.“ I svaki put deluje razumno. Čak pametno. Anksioznost ne dolazi sa rečenicom: „Uništiću ti život.“ Dolazi sa: „Samo da ti bude lakše.“ Zato dugo ne primetimo šta se zapravo dešava. Ne širi se strah naglo. Širi se granica onoga što smemo. Prvo izbegavamo jedan autobus. Pa jedan deo grada. Pa gužvu. Pa fakultet. Pa putovanja. Pa spontane trenutke. Pa život koji ne možemo potpuno da kontrolišemo. Onda jednog dana pogledamo svoj život i shvatimo da više nije prostor prilagođen nama, nego ogromna verzija našeg straha. Anksioznost ima jezivu sposobnost da nas ubedi da je povlačenje isto što i sigurnost. A zapravo, svaki put kada se povučemo samo da ne bismo osetili nelagodu, mozak ne nauči da smo bezbedni. Nauči: „Stvarno je bilo opasno čim smo morali da pobegnemo.“ Strah hranjen izbegavanjem polako raste, zato što ljudski mozak veruje onome što radimo više nego onome što govorimo. Ja sam se tako povlačila dok moj život nije postao ograničen zidovima stana. I možda je upravo to najopasniji deo anksioznosti: što nam život ne uzme odjednom. Nego malo po malo. Toliko neprimetno da dugo mislimo da još uvek živimo normalno. Anksioznost ne želi da nam naudi. Njena funkcija je da nas zaštiti. Ali um koji pokušava da nas zaštiti od svake moguće nelagode na kraju nas zaštiti i od života. Zato oporavak često nije u tome da život postane potpuno siguran. Nego da mi polako počnemo da verujemo sebi više nego svom strahu. Ne možemo kontrolisati sve što će se dogoditi. Ali možemo izgraditi poverenje da ćemo, šta god da dođe, umeti da prođemo kroz to. Kako prevazići anksioznost i živeti smislen život? Više o tome: ➡️ kurs.anksioznioptimista.com (Link u opisu profila) ➡️ anksioznioptimista.com/knjiga #anksioznioptimista #anksioznost #anksiozniporemećaji #napadipanike #knjigakakoprevazićianksioznostiživetismislenživot

#viraliza

About

Robot
API

Legal

Privacy Policy