Lazar Djuric :
Унутрашња драма потурчења
1/2
Идентитет пре слома
Замишљам прве генерације Срба-потурчењака, који су са продором Османлија у српске земље напуштали православље и прелазили у ислам. Колико год се трудио да будем објективан и појмим њихову психологију, стресем се од језе при покушају да себи дочарам како је то све изгледало у реалности.
На пример, до своје тридесет пете – четрдесете звао си се рецимо Петар, од оца рецимо Милана и мајке Босиљке. Крштен си у православној цркви, постио, причешћивао се, славио славу на коју су ти долазили кумови, комшије, ближи и даљи рођаци, оженио се Српкињом Анђелијом, с њом добио синове Лазара и Радоја и ћерку Радмилу.
Османски поредак и положај раје
Долазе Турци, намећу свој поредак, претварају хришћане у „рају“, то јест грађане другог реда који морају да дају високе хараче и трпе свакојака иживљавања и понижења. Никоме то није лако, сви ропћу и шкргућу, падају у бедак, али пошто би пре умрли него се одрекли православља и српства прихватају новонасталу ситуацију као лични и национални крст који морају да носе. Зато трпе оскудицу услед несносних харача, трпе нељудски третман од стране окупатора, у себи се Богу молећи да све издрже и душу не изгубе.
Преломни чин одрицања
А ти уместо да поделиш судбину са сународницима и с њима у заједници савладаваш невоље, па како њима тако и теби, ти одеш код Турака и кажеш како желиш да пређеш у ислам да би те ослободили харача и прихватили као себи равног.
И онда од Петра постанеш Ибрахим, и онда скинеш гаће да те осунете, па скинеш шајкачу да би ставио турбан, па уместо у цркву почнеш да идеш у џамију, изуваш се пред њом и почињеш да клањаш. Престанеш да славиш славу, престанеш да одлазиш рођацима и комшијама на славу, шеташ онако са чалмом око главе и новим именом међу њима, они те гледају са тугом и болом што си се тако грозно предругојачио.
Ти, дојучерашњи Петар, Србин, православац, а сада Ибрахим, потурица, муслиман.
Ала је то страшно и скрнавно.
Потурчење породице
Онда потурчиш и жену и децу, јер како они да остану православни Срби кад си ти себе идентитетски заменио. Од Анђелије постане Ферида, коју обучеш у димије и замоташ у хиџаб, а од Лазара, Радоја и Радмиле постану Мир
2026-06-20 20:58:54