@motkaintzar0:

Sanam
Sanam
Open In TikTok:
Region: PK
Monday 20 July 2026 03:56:13 GMT
37161
2143
33
395

Music

Download

Comments

user970909392
Muhammad Khalid :
2026-07-21 08:27:12
0
chilyas663344
c :
❤️
2026-07-20 17:43:25
0
ayish.khan88
ayish khan👀 :
2026-07-20 06:21:58
2
userd9olnmc5ju
DB :
❤️❤️❤️
2026-07-20 10:33:17
1
irshad.lakho78
Irshad Lakho :
🥰🥰🥰
2026-07-20 08:11:30
1
malikwaqas03274
malikwaqas :
🥰🥰🥰
2026-07-21 03:35:28
0
a.m35702
A.M :
😭😭😭
2026-07-21 03:33:35
0
rabia.kiran98
Rabia Kiran :
😂😭
2026-07-20 20:06:25
0
ayeshaaidi
Ayesha :
♥️♥️♥️
2026-07-21 05:16:39
0
To see more videos from user @motkaintzar0, please go to the Tikwm homepage.

Other Videos

Страдање и Прослављење Светог Новомученика Мирослава Имотског ​У сурово предвечерје српског страдања, у јулу 1992. године, и у својој тридесет и трећој години земаљског живота – у пресветим Христовим годинама, када човек достиже пуну духовну зрелост – дочекао је свој мученички венац Свети Новомученик Мирослав Имотски (Лончар). Његов прелазак у вечност није био обична смрт, већ истинско поновљено Распуће за веру прадедовску. Тамничари и душмани нису ни слутили да су га, бирајући начин његовог погубљења у тим преломним данима и у тим годинама, заправо учинили живом иконом Самога Спаситеља. ​Док је тог кобног јула 1992. мирно, у зноју лица свог, тежачки заливао плодове земље на својој њиви надомак Имотског у суровој Далмацији, синови таме и његови први суседи киднаповали су га и одвели у непознато. На пустој земљи, као неми сведоци једне прекинуте српске судбине, остали су само поцепана ципела и комад хлеба и сланине – скромна вечера коју није стигао да окуси. ​Но, оно што су људи покушали да сакрију у тами крша, Господ је открио кроз Своју творевину. Наредног дана, док је неутешна мајка изводила стоку на испашу, једна од крава се мимо своје воље издвојила, вођена невидљивом руком, и кренула дубоко у забачени камењар. Ставши пред једну литицу, животиња је почела гласно и узнемирено да муче, дозивајући мајку. ​Дотрчавши тамо, мајка је угледала језив, али вечан и свештен призор: свог вољеног сина Мирослава, у доби од 33 године, разапетог на крсту – баш попут Самога Господа Исуса Христа на Голготи. ​Каснија сведочења су открила сву дубину његовог страдања. Крвници су га подвргли незамисливим мукама, покушавајући да сломе његов дух. Главни захтев мучитеља био је да пљуне на Часни Крст и одрекне се своје Православне вере. Свети Мирослав је, гледајући у Небо, сваку муку немо поднео и остао веран Христу до последњег даха, одбијајући да погази светињу, потврђујући да је достојан свог Небеског Имена и Христовог доба. ​Због овакве Отачке доследности у вери, ове проливене мученичке крви и чудесног знамења којим је место његовог пострадања откривено, Српска Православна Црква га је прибројала лику Светих Новомученика. ​Кроз његову личност, његове Христове године и његово Голготско распеће из јула 1992. године, Отаџбина и Црква вечно помињу и све остале недужне српске страдалнике из Имотске крајине, којих је на хиљаде положено у темеље нашег опстанка. ​Свети Новомученике Мирославе, и сви новомученици Имотски, молите Бога за нас!🙏☦️ #православље #крст #српство #идентитет #бог
Страдање и Прослављење Светог Новомученика Мирослава Имотског ​У сурово предвечерје српског страдања, у јулу 1992. године, и у својој тридесет и трећој години земаљског живота – у пресветим Христовим годинама, када човек достиже пуну духовну зрелост – дочекао је свој мученички венац Свети Новомученик Мирослав Имотски (Лончар). Његов прелазак у вечност није био обична смрт, већ истинско поновљено Распуће за веру прадедовску. Тамничари и душмани нису ни слутили да су га, бирајући начин његовог погубљења у тим преломним данима и у тим годинама, заправо учинили живом иконом Самога Спаситеља. ​Док је тог кобног јула 1992. мирно, у зноју лица свог, тежачки заливао плодове земље на својој њиви надомак Имотског у суровој Далмацији, синови таме и његови први суседи киднаповали су га и одвели у непознато. На пустој земљи, као неми сведоци једне прекинуте српске судбине, остали су само поцепана ципела и комад хлеба и сланине – скромна вечера коју није стигао да окуси. ​Но, оно што су људи покушали да сакрију у тами крша, Господ је открио кроз Своју творевину. Наредног дана, док је неутешна мајка изводила стоку на испашу, једна од крава се мимо своје воље издвојила, вођена невидљивом руком, и кренула дубоко у забачени камењар. Ставши пред једну литицу, животиња је почела гласно и узнемирено да муче, дозивајући мајку. ​Дотрчавши тамо, мајка је угледала језив, али вечан и свештен призор: свог вољеног сина Мирослава, у доби од 33 године, разапетог на крсту – баш попут Самога Господа Исуса Христа на Голготи. ​Каснија сведочења су открила сву дубину његовог страдања. Крвници су га подвргли незамисливим мукама, покушавајући да сломе његов дух. Главни захтев мучитеља био је да пљуне на Часни Крст и одрекне се своје Православне вере. Свети Мирослав је, гледајући у Небо, сваку муку немо поднео и остао веран Христу до последњег даха, одбијајући да погази светињу, потврђујући да је достојан свог Небеског Имена и Христовог доба. ​Због овакве Отачке доследности у вери, ове проливене мученичке крви и чудесног знамења којим је место његовог пострадања откривено, Српска Православна Црква га је прибројала лику Светих Новомученика. ​Кроз његову личност, његове Христове године и његово Голготско распеће из јула 1992. године, Отаџбина и Црква вечно помињу и све остале недужне српске страдалнике из Имотске крајине, којих је на хиљаде положено у темеље нашег опстанка. ​Свети Новомученике Мирославе, и сви новомученици Имотски, молите Бога за нас!🙏☦️ #православље #крст #српство #идентитет #бог

About