@lojalnisluga: Сада у манастире по помоћ долазе они који се обраћају врачарима и свакој другој нечистој сили. Касније ће долазити људи уморни од греха. Толико уморни да, ако би их неко слао да пију или да греше, они не би пошли. У овим тешким временима Бог људе позива у монаштво личним позивом. Ова генерација започиње свој монашки пут са најбољим предусловима и високим идеалима, али ђаво сав тај почетни материјал настоји да поквари. Следећа генерација биће другачија. У манастире ће долазити и многи који нису погодни за монаштво. Доћи ће у такво стање да ће бити приморани да постану монаси. Биће измучени и израњавани светом. Супружници ће се разводити (и са благословом Цркве и без њега) и одлазити у манастире. Долазиће и омладина презасићена светским животом: једни да спасу своју душу, други да у њој пронађу мало мира. Монаси ће постајати и они који желе да ступе у брак, али се плаше да свој живот вежу за другу особу. Тако ће у годинама које долазе у монаштво долазити и душевно оболели, као и они који једноставно немају одлучности да оснују породицу. Размишљаће: „Шта ћу наћи у браку? Како ћу живети? Боље да одем у манастир.“ Тако ће на монаштво гледати као на неку врсту мирног живота. Колико ће у њему духовно напредовати – то је друго питање. Они који буду долазили у манастире неће увек бити покренути покајањем, већ ће их на монаштво приморавати њихово унутрашње стање. Њихови мотиви неће бити беспрекорни. У томе лежи опасност. Када човек напушта свет ради монаштва из љубави према Богу, тада је све другачије. Овим несрећним људима биће потребна велика помоћ. Они ће памтити сладост светских уживања, и зато ће ђаво против њих подизати жестоку борбу. Против нас он не води такву борбу; настоји да нас омете у духовном подвигу и баци у униније, како они који дођу после нас не би нашли квасац. Све ово говорим да бисмо се сада духовно усавршили и били способни да помогнемо тим људима. Оставимо им очинско духовно наслеђе. Имамо „духовне радости“, али још немамо небеске радости. Радујемо се монашењу, рукоположењу, свеноћном бденију, појању „Раби Господа“, љуљању паникадила... Али то нису небеске радости; то су радости срца у добром смислу те речи. Небеска радост је нешто узвишеније, нешто неизрециво. Када човек почне макар мало да окуша небеско, његово срце игра и заноси се. Да бисмо небеске радости могли да пренесемо будућим поколењима, морамо их најпре сами доживети. ☦Преподобни Пајсије Светогорац ☦️💙🕊️ #православље #православље📿☦🇷🇸🇬🇷 #православие #исусхристос #исхсника

ЛојалниСлуга☦️🇷🇸⚔️🛡️

Open In TikTok:

Region: RS

Sunday 26 July 2026 18:27:37 GMT