@stari.srem: 𝙎𝙀Ć𝘼𝙉𝙅𝙀 𝙉𝘼 𝘿𝙀𝘿𝘼 𝙋𝘼𝙅𝙐... Sremska Kamenica, 1979. U Sremu se kuća ne ostavlja. Moj otac Nikola je kao i većina sremačkih domaćina ostao na ognjištu svoga oca, mog deda Paje. Tako je to kod nas u Sremu, deca ne odlaze daleko nego roditelji stare zajedno sa svojom decom i unucima, pod istim krovom i pod istim nebom. A ima i ona naša stara izreka da sremac postane pravi gazda tek kad mu otac umre. ​Tako je bilo i u našoj avliji. U velikoj kući do šora živeli smo mama, tata, brat, sestra i ja a odmah iza naše u drugoj, manjoj kućici, živeli su deda Paja i baba Ljubica. Ali iako su bile dve kuće, kuća je bila jedna. Zajedno se ručalo, zajedno večeralo, živelo se zajedno u svakom smislu te reči. Dosta sam vremena provodio sa njima a ponajviše sa dedom. ​Najviše sam voleo zimi... Ustanem rano pa pravo kod dede u krevet. Deda mi je ugađao u svemu, puštao me da skačem po krevetu, boksovao se sa mnom, udarali smo se jastucima, pričao mi je smešne, izmišljene priče, čitao mi Sveto pismo, pričao o partizanim i četnicima, pokazivao svoju kolekciju britvi i uvek mi krišom gurao neki dinar u džep, da mama ne sazna. ​Nigde na svetu nije bilo tako toplo i lepo kao u tom dedinom krevetu. U toj sobi ja sam bio princ i najbitniji dečak na svetu. Baba Ljuba bi mi odmah donela belu kafu i zavijače da jedem u krevetu, sve ono što kod mame nipošto nije smelo. Baba i deda su i bili tu da razmaze a roditelji da vaspitavaju, i to je bio onaj najlepši, prirodni balans. Kod babe i dede se smelo sve ono što je kod roditelja bilo zabranjeno. ​Bio sam neopisivo vezan za deda Paju a i on za mene, još više, valjda zato što sam bio najmlađi. Otišao je bez pozdrava, u snu, u 77. godini života. Ja sam tada već bio momak ali se sećam da sam plakao kao kiša... Ostala je praznina ali i najtoplija sećanja na jedno bezbrižno sremačko detinjstvo i na mog deda Pavla, Paju, najboljeg dede na svetu! #foryou #starisrem #viral_video #viral #sećanje

Stari Srem

Open In TikTok:

Region: RS

Saturday 26 September 2026 14:26:38 GMT