@srpska92: ДЈЕЧАКА СЛОБОДАНА СТОЈАНОВИЋА СУ УБИЛИ "МУШКАРЦИ, ДЈЕЧАЦИ И ДЈЕВОЈКА ЕЛФЕТА ВЕСЕЛИ", ИЗ КОЛОНЕ "ЖРТАВА ГЕНОЦИДА" Измасакрирано тијело дјечака Слободана Стојановића пронађено је у масовној гробници у селу Бајрићи, општина Зворник, прекривено са пет тијела убијених српских војника - да се никада не би пронашло. Муслимански свједоци су тврдили да је Слободана заклала Елфета Весели док се слободно возио на бициклу по селу Бајрићи, а да га је дотична претходно натјерала да сам себи ископа раку. Налаз патолога прочитаћете у наставку ове објаве. Нико није хтио да каже како су се изнад тијела убијеног Слободана нашла тијела пет убијених српских војника. Слободан Стојановић, дјечак стар 12 година, убијен је почетком августа 1992. године у насељу Бајрићи код Зворника. Његова породица, сестра Слађана, мајка Десанка и отац Илија, у страху од припадника локалне муслиманске јединице, избјегла је почетком рата из села Доња Каменица и привремено се смјестила у оближњу Дрињачу. Слободан је туговао за псом који је остао у Доњој Каменици. Упркос одвраћању родитеља, 27. јула 1992. године кришом је прошао кроз српске линије и отишао назад у своје село, намјеравајући да пса доведе у Дрињачу. Успио је да дође до породичне куће и одвеже пса. Међутим, одмах су га примијетили, пресрели и заробили припадници муслиманског Диверзантског вода Здруженог одреда Липље-Каменица. Био је неколико дана заточен у подруму једне куће у Бајрићима, потом је убијен. До оца Илије дуго су, од његових комшија и познаника из Доње Каменице, стизале охрабрујуће приче да је Слободан жив. Несрећни отац није губио наду и нудио је све што има од имовине, само да му команда муслиманске јединице врати сина. И командант Војске Републике Српске, генерал Ратко Младић, сазнавши за заробљеног дјечака Слободана Стојановића, интервенисао је и тражио да, приликом размјене заробљених муслиманских и српских војника, Слободан буде приоритетно размијењен. Међутим, све информације да је Слободан жив, биле су лажи. Дјечака је, барем су тако касније свједочили муслимански војници, убила Албанка Елфета Весели, кћерка локалног шумара. Голо тијело малог Слободана, које је у облику сукње опасавао плави раднички мантил везан рукавима око дјечаковог појаса, пронађено је у јуну 1993. године у масовној гробници, у јами на брду Ждријепци у засеоку Бајрићи. Идентификацију су извршиле дјечакова мајка Десанка и сестра Слађана. На Слободановом тијелу су констатоване бројне, бројне повреде. Стомак му је био расјечен у облику крста. Биле су видљиве и сјекотине на ткиву поглавине у чеоно-тјеменим дијеловима главе, нанијете оштрицом механичког оруђа. Десна ушна шкољка му је била одсјечена. Устријељен је из ватреног оружја, метком у лијеву чеону страну главе, из непосредне близине. Обдукцију посмртних остатака урадио је пуковник др Зоран Станковић, чувени и неуморни српски патолог. Слободанова мајка Десанка умрла је 2006, у 57. години живота, а отац Илија, рођен 1951, преминуо је 2013. године. Обоје су сахрањени поред сина, на мјесном гробљу у Дрињачи. Њиховог Слободана је Српска православна црква прогласила за светог новомученика. НАСТАВАК У КОМЕНТАРУ

Srpska92

Open In TikTok:

Region: BA

Wednesday 14 October 2026 07:38:03 GMT