@ghana_press_tv1: Kumawood actress Vivian Jill Lawrence warmly greets family, friends, and sympathisers at the funeral of her late sister, Mabel Ntuah, at the Underbridge Event Center, East Legon.

★ 𝐆𝐇𝐀𝐍𝐀 𝐏𝐑𝐄𝐒𝐒 𝐓𝐕 ★
★ 𝐆𝐇𝐀𝐍𝐀 𝐏𝐑𝐄𝐒𝐒 𝐓𝐕 ★
Open In TikTok:
Region: GH
Saturday 24 October 2026 16:54:27 GMT
17561
1356
4
3

Music

Download

Comments

hlna.kwesi
Hélèna kwesi :
🥰🥰🥰🥰
2026-10-24 21:07:49
0
sandysluxuryhair
🎀 Sandy🎀 :
🥰🥰🥰
2026-10-24 20:09:21
0
user6166911676563
user6166911676563 :
🥰🥰🥰
2026-10-24 17:01:56
0
offei.williams
Tiana baby :
🥰🥰🥰
2026-10-24 21:37:15
0
To see more videos from user @ghana_press_tv1, please go to the Tikwm homepage.

Other Videos

СРБИ СУ СВЕ ИЗДРЖАЛИ, А СВИЈЕТ СЕ И ТЕ КАКО ОБРУКАО Резолуцијом 780, усвојеном 6. октобра 1992. године, Савјет безбједности Уједињених нација је наложио генералном секретару да хитно оснује Комисију експерата. Њен задатак је требало да буде да прикупи, испита и анализира доказе о тешким кршењима Женевских конвенција у бившој Југославији. Именована Комисија се састојала од пет међународних стручњака за право. Холанђанин Фриц Калсхофен био је први предсједник Комисије, а чланови су били Египћанин Махмуд Шериф Басиони, задужен за прикупљање чињеница и извјештавање; Канађанин Вилијам Џ. Фенрик, задужен за истраге на самом терену; Сенегалац Кеба М'Баје и Норвежанин Торкел Опсал су били четврти и пети члан експертске Комисије. Комисију је именовао генерални секретар УН-а Бутрос Бутрос-Гали. Након што се из здравствених разлога у августу 1993. године, Фриц Калсхофен повукао из Комисије, а Норвежанин Опсал преминуо у септембру 1993. године, нови чланови Комисије постају Кристин Клајрен из Холандије и Хане Софи Греве из Норвешке. У октобру 1993. године Махмуд Шериф Басиони постаје предсједник Комисије експерата Уједињених нација. Басиони је, иако рођен у Каиру 1937. године, већи дио своје каријере провео у Сједињеним Америчким Државама. Комисија експерата УН-а никада није званично усвојила појам „локални геноцид“ на неком од својих састанака нити га је уврстила у свој званични завршни извјештај из 1994. године. Тај појам је идеја председника те Комисије Махмуда Шерифа Басионија. Он је овај термин развио и заступао самостално, као „слободни стријелац“ у домену правне теорије. Иако је Басиони био на челу Комисије експерата, остали правни стручњаци унутар тог тијела нису подржали званично увођење тог термина у финалне документе УН-а јер су сматрали да то представља превише радикално и правно неутемељено ширење међународног права.  И сам Басиони је током свједочења пред америчким Конгресом, 4. априла 1995. године, отворено признао да се догађаји у Босни и Херцеговини, према класичном тумачењу Конвенције о геноциду, не могу квалификовати као геноцид због немогућности доказивања намјере уништења цијеле групе. Тада је предложио да се заузме такозвани „прогресиван“ правни став који би дозволио увођење дефиниције „локалног геноцида“ за уништење групе на ограниченој географској територији или у оквиру једне општине. Дакле,
СРБИ СУ СВЕ ИЗДРЖАЛИ, А СВИЈЕТ СЕ И ТЕ КАКО ОБРУКАО Резолуцијом 780, усвојеном 6. октобра 1992. године, Савјет безбједности Уједињених нација је наложио генералном секретару да хитно оснује Комисију експерата. Њен задатак је требало да буде да прикупи, испита и анализира доказе о тешким кршењима Женевских конвенција у бившој Југославији. Именована Комисија се састојала од пет међународних стручњака за право. Холанђанин Фриц Калсхофен био је први предсједник Комисије, а чланови су били Египћанин Махмуд Шериф Басиони, задужен за прикупљање чињеница и извјештавање; Канађанин Вилијам Џ. Фенрик, задужен за истраге на самом терену; Сенегалац Кеба М'Баје и Норвежанин Торкел Опсал су били четврти и пети члан експертске Комисије. Комисију је именовао генерални секретар УН-а Бутрос Бутрос-Гали. Након што се из здравствених разлога у августу 1993. године, Фриц Калсхофен повукао из Комисије, а Норвежанин Опсал преминуо у септембру 1993. године, нови чланови Комисије постају Кристин Клајрен из Холандије и Хане Софи Греве из Норвешке. У октобру 1993. године Махмуд Шериф Басиони постаје предсједник Комисије експерата Уједињених нација. Басиони је, иако рођен у Каиру 1937. године, већи дио своје каријере провео у Сједињеним Америчким Државама. Комисија експерата УН-а никада није званично усвојила појам „локални геноцид“ на неком од својих састанака нити га је уврстила у свој званични завршни извјештај из 1994. године. Тај појам је идеја председника те Комисије Махмуда Шерифа Басионија. Он је овај термин развио и заступао самостално, као „слободни стријелац“ у домену правне теорије. Иако је Басиони био на челу Комисије експерата, остали правни стручњаци унутар тог тијела нису подржали званично увођење тог термина у финалне документе УН-а јер су сматрали да то представља превише радикално и правно неутемељено ширење међународног права. И сам Басиони је током свједочења пред америчким Конгресом, 4. априла 1995. године, отворено признао да се догађаји у Босни и Херцеговини, према класичном тумачењу Конвенције о геноциду, не могу квалификовати као геноцид због немогућности доказивања намјере уништења цијеле групе. Тада је предложио да се заузме такозвани „прогресиван“ правни став који би дозволио увођење дефиниције „локалног геноцида“ за уништење групе на ограниченој географској територији или у оквиру једне општине. Дакле, "локални геноцид" је конструкт који је Махмуд Шериф Басиони, користећи положај у Комисији експерата УН, покушао да "угура" у међународно право; можда је, чак, желио да њиме прошири дефиницију геноцида из Конвенције о спрјечавању геноцида из 1948. године - међутим, није у томе успио. Правна наука то није прихватила. Дефиниција геноцида остала је непромијењена. Да је своју идеју износио на конгресима свјетских правника и на тај начин покушао да придобије подршку за њу - мислим да би то људи оцијенили као позитивну правну идеју, а њега као правника који жели да допринесе напретку правне науке. Међутим, он је хтио славу преко леђа Срба, на које се тих година устремио цијели свијет који никада у историји земаљске кугле није био толико опортун. Слагао се са одлукама лоших људи и слиједио их. Ипак, без обзира на ту снагу која се устремила на Србе - српски народ је то све издржао. Својом књигом "Сребреница - Раскринкајмо завјеру!", поготову јавним писањем књиге, желио сам да ову тему отворим у потпуности и да сваки дјелић приче о "локалном геноциду" учиним доступним читаоцима ове странице. Имамо, на овој фејсбук страници, још прилично тога да разјаснимо. (Доктор Драган Ђокановић, 24. 10. 2026) Напомена: Фотографисано у Милану - Италија

About