О празнику Светог великомученика Димитрија Солунског, српски народ у Херцеговини, Војводству Светога Саве, водио је две одлучујуће битке за опстанак током Одбрамбено-отаџбинског рата. Прва Митровданска офанзива догодила се 1992. године, када претежно хрватске снаге из Западне Херцеговине покрећу снажан удар на Војску Републике Српске. Циљ им је био да одлучним нападом на линији Невесиње-Гацко-Билећа потпуно истисну оружану силу Републике Српске, али и етнички очисте Источну Херцеговину од српског становништва. Веома смеле процене ишле су чак и до заузимања Фоче, чиме би Хрвати избили на границу са тадашњом Југославијом. Посебан фактор изненађења на који су рачунали хрватски генерали, била је - слава. Међутим, упркос жестоким артиљеријским ударима (однос 10:1 у корист Хрватског вијећа одбране) и бројчаној надмоћи, 7-8 пута више војника под оружјем, српска Херцеговина није пала. Силно мотивисани, јуначког карактера који каже да Херцеговци умиру од метка или срца, а најбољи од метка у срцу, припадници Невесињске бригаде, потпомогнути Билећким добровољцима, а који су наспрам себе имали 9 бригада ХВО бранили су и одбранили своја огњишта. И ван граница кршне Херцеговине остало је упамћено да су борци напуштали куће и славске домове како би заштитили свој завичај. Две године касније, главнина удара дошла је са друге, муслиманске стране. Армија БиХ, двоструко слабија и лошије организована од хрватских претходника, завршила је са десет пута више погинулих од ВРС. Невесињска бригада је због подвига одликована Орденом Немањића на Видовдан 1993, а општина је Светог Димитрија узела као свог заштитника. Уосталом, солунски светитељ и заштитник Херцеговаца током последњег рата и сам је био војник... - @divizija.brend