@tosha_agro7:

🚜tosha_agro7🌾🇺🇦
🚜tosha_agro7🌾🇺🇦
Open In TikTok:
Region: UA
Tuesday 30 June 2026 00:09:26 GMT
1086
101
0
2

Music

Download

Comments

There are no more comments for this video.
To see more videos from user @tosha_agro7, please go to the Tikwm homepage.

Other Videos

На данашњи дан, 30. јуна 1992. године у раним јутарњим часовима, извршен је један од најмонструознијих злочина над српским цивилима у Подрињу - масакр у селу Брежане. Преко хиљаду припадника снага под командом Насера Орића упало је у ово незаштићено српско село, остављајући иза себе спаљену земљу и незамислива звјерства. Оно што Брежане и друга подрињска српска села издваја по ужасу јесте језив феномен: у нападима нису учествовале само војне формације већ и стотине локалних муслиманских цивила, у народу запамћених као „торбари”. Сами нападачи су ове крваве походе на српску нејач цинично називали „одласцима у набавку” - унапријед планирајући које ће село затријети, а затим опљачкати све што су српски домаћини генерацијама стварали. Док су муслиманске жене и омладина имали задатак да лупањем у таве и лонце праве психолошку буку и шире панику међу заспалим српским становништвом, дехуманизација је ишла толико далеко да су ти исти цивили, након проласка војске, хладним оружјем, вилама и сјекирама дотуцали рањене и немоћне Србе по улицама, затирући сваки траг живота. У том безумљу, Видоје Лазић је разапет на крст, док су његова мајка Достана и глувонијема сестра Кристина живе спаљене у сопственом дому. На прагу куће заклани су Милисав Ранкић и његови синови Мирослав и Драгослав. Спознаја да су у овим монструозностима учествовале све структуре тадашњег локалног муслиманског становништва, јасно говори о организованој намјери биолошког истребљења српског народа на овом простору. За овај злочин, као и за многе друге у Подрињу, нико није одговарао пред међународним и домаћим судовима. Али истина коју чувају преживјели свједоци и кости невиних жртава не може се избрисати никаквим правним маневрима. И онда се нама лицемјерно лијепи апстрактни и апсурдни термин
На данашњи дан, 30. јуна 1992. године у раним јутарњим часовима, извршен је један од најмонструознијих злочина над српским цивилима у Подрињу - масакр у селу Брежане. Преко хиљаду припадника снага под командом Насера Орића упало је у ово незаштићено српско село, остављајући иза себе спаљену земљу и незамислива звјерства. Оно што Брежане и друга подрињска српска села издваја по ужасу јесте језив феномен: у нападима нису учествовале само војне формације већ и стотине локалних муслиманских цивила, у народу запамћених као „торбари”. Сами нападачи су ове крваве походе на српску нејач цинично називали „одласцима у набавку” - унапријед планирајући које ће село затријети, а затим опљачкати све што су српски домаћини генерацијама стварали. Док су муслиманске жене и омладина имали задатак да лупањем у таве и лонце праве психолошку буку и шире панику међу заспалим српским становништвом, дехуманизација је ишла толико далеко да су ти исти цивили, након проласка војске, хладним оружјем, вилама и сјекирама дотуцали рањене и немоћне Србе по улицама, затирући сваки траг живота. У том безумљу, Видоје Лазић је разапет на крст, док су његова мајка Достана и глувонијема сестра Кристина живе спаљене у сопственом дому. На прагу куће заклани су Милисав Ранкић и његови синови Мирослав и Драгослав. Спознаја да су у овим монструозностима учествовале све структуре тадашњег локалног муслиманског становништва, јасно говори о организованој намјери биолошког истребљења српског народа на овом простору. За овај злочин, као и за многе друге у Подрињу, нико није одговарао пред међународним и домаћим судовима. Али истина коју чувају преживјели свједоци и кости невиних жртава не може се избрисати никаквим правним маневрима. И онда се нама лицемјерно лијепи апстрактни и апсурдни термин "геноцидаши"??? Вјечан помен мученицима из Брежана! Стојан Јанковић 🏘️

About