@unbox.lilbie: Thorakao mãi keo #thorakao #thorakaochinhhang #kemnghe #kemnghethorakao #kemduongtrangda

Linh Thích Rì Viu ✨

Open In TikTok:

Region: VN

Saturday 01 August 2026 19:00:45 GMT

20865

62

14

18

Music

Download

No Watermark .mp4 (2.87MB) No Watermark(HD) .mp4 (3.04MB) Watermark .mp4 (2.99MB) Music .mp3

Comments

Gia đình Cá bánh bao :

trị thâm đỉnh

2026-08-02 15:30:55

1

chanchan :

Hiệu quả thiệt

2026-08-02 00:52:57

1

𝙑𝙖𝙣𝙖 𝙧𝙞𝙫𝙚𝙪˚🎧 :

muê lémm

2026-08-02 03:59:14

1

Changnie🌟💕 :

Mê dọ

2026-08-02 01:35:47

1

𝓔𝓶 🫶 ✨ :

ưng nha

2026-08-01 21:37:04

1

Vy Thích Rì Viu :

Mê lắm

2026-08-02 03:52:19

1

Bọ review :

Êm lắm luôn

2026-08-02 01:32:36

1

Ngọc Thích Review 🐰 :

Chất lượng lắm nha

2026-08-03 01:13:30

1

⋅˚₊‧୨୧ ડứꪖ ꪑê ᦔứꪖ ଳ ‧₊˚ ⋅ :

Dùng mê lắm

2026-08-02 03:29:27

1

⋆𐙚 ̊.ᴛʜᴏ̛ ᴜɴʙᴏx 🪼 :

loại này xài ok nè

2026-08-01 19:24:23

1

˚˖𓍢🌷Yuan nè ˚.⋆ :

dùng ưng đó h

2026-08-02 01:39:32

1

丅Ꭵệᗰ đồ ᙭Ꭵᑎᕼ ᥫ᭡. :

xịn

2026-08-02 00:58:46

1

Changg Nè🪴 :

Dùng êm

2026-08-02 16:36:10

1

To see more videos from user @unbox.lilbie, please go to the Tikwm homepage.

Other Videos

ATOMSKI AUTOMOBIL – ZABORAVLJENI JUGOSLOVENSKI PROJEKAT Godine 1965. u tadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji pokrenut je jedan od najambicioznijih, ali i najstrože čuvanih tehnoloških projekata o kojem se danas gotovo ništa ne govori. U dokumentima koji su godinama bili nedostupni javnosti, projekat se navodno vodio pod oznakom „Atom“, a na njegovom razvoju trebalo je da rade stručnjaci iz preduzeća Iskra i Gorenje, uz podršku jugoslovenskih nuklearnih instituta. Ideja je bila gotovo neverovatna: napraviti automobil koji ne bi koristio benzin, dizel ili električnu energiju iz mreže, već mali nuklearni reaktor. Prema kasnijim zapisima i svedočenjima koja kruže među ljubiteljima jugoslovenske industrijske istorije, pogonski sklop imao je snagu od približno 1.320 kilovata. Sam reaktorski sistem bio je toliko težak da je kompletno vozilo zahtevalo neuobičajenu konstrukciju sa četiri prednja točka. Najveća prednost bila je autonomija. Umesto svakodnevnog odlaska na benzinsku pumpu, „Atom“ je navodno mogao da pređe čak 60.000 kilometara sa jednim punjenjem radioaktivnog goriva. Ali upravo tu počinju problemi. Posle dostignute kilometraže pokazalo se da konstrukcija reaktora nije mogla jednostavno da se „dopuni“. Reaktorski sklop morao je da bude zamenjen, što je čitavu ideju činilo potpuno neisplativom. Jugoslovenski inženjeri zato su pokušali da pronađu drugo rešenje. Umesto čvrstog plutonijumskog goriva, razvijena je navodno nova varijanta sa gasovitim gorivom na bazi uranijum-heksafluorida. Rezultat je, prema legendi, bio još impresivniji: domet je povećan na približno 80.000 kilometara bez zamene reaktora. Međutim, pojavila se nova, mnogo ozbiljnija posledica. Eksperimentalni sistem nije bio dovoljno bezbedan za okolinu. Zbog toga su najvažnija testiranja navodno premeštena u industrijske krajeve Bosne i Hercegovine, gde bi se eventualno zagađenje mnogo lakše moglo pripisati postojećoj teškoj industriji. Najčešće se pominje dolina reke Bosne. U tom periodu tamo su već radili veliki industrijski sistemi – železara u Zenici, Natron u Maglaju, termoelektrane i brojna druga postrojenja. Ako bi se pojavilo zagađenje vazduha ili vode, bilo je dovoljno pogledati prema fabričkim dimnjacima. Godinama su stanovnici tog kraja živeli u uverenju da posledice industrijskog razvoja dolaze isključivo iz fabrika. A onda su počele da kruže priče o neobičnim zdravstvenim posledicama. Zubi su navodno počeli da ispadaju, a kod stanovništva su se pojavljivale još čudnije telesne promene. Naravno, vlast je sve to zvanično pripisivala industrijskom zagađenju. Projekat je, prema ovoj priči, na kraju proglašen previše skupim i opasnim. Do tada je navodno potrošeno oko tri milijarde dolara – suma koja bi i danas zvučala neverovatno, a kamoli sredinom šezdesetih. Projekat je ugašen. Dokumentacija je sklonjena. Eksperimentalna tehnologija navodno je kasnije poslužila kao jedan od temelja razvoja jugoslovenskog nuklearnog programa, koji će kulminirati izgradnjom Nuklearne elektrane Krško. A onda je nastupila tišina. Nema muzeja. Nema sačuvanog automobila. Nema zvanične istorije. Nema fotografija koje bi nedvosmisleno dokazale da je „Yugo Atom“ ikada postojao. I možda upravo zato priča i dalje živi. Jer u zemlji koja je pravila nuklearne reaktore, podzemne vojne aerodrome, ogromne hidroelektrane, avione, lokomotive i automobile, ideja o automobilu na nuklearni pogon zvuči dovoljno neverovatno da bi mogla biti istinita. A dovoljno ludo da bi bila – Jugoslavija. Ili možda ipak nije. Jer najčudniji deo ove priče jeste to što se iza nje ne nalazi zaboravljeni jugoslovenski državni dokument, već jedna mnogo savremenija stvar: internet legenda koja je toliko puta prepričana da je počela da liči na istoriju. #Jugoslavija #YugoAtom #ZaboravljenaIstorija #Iskra #Gorenje

ATOMSKI AUTOMOBIL – ZABORAVLJENI JUGOSLOVENSKI PROJEKAT Godine 1965. u tadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji pokrenut je jedan od najambicioznijih, ali i najstrože čuvanih tehnoloških projekata o kojem se danas gotovo ništa ne govori. U dokumentima koji su godinama bili nedostupni javnosti, projekat se navodno vodio pod oznakom „Atom“, a na njegovom razvoju trebalo je da rade stručnjaci iz preduzeća Iskra i Gorenje, uz podršku jugoslovenskih nuklearnih instituta. Ideja je bila gotovo neverovatna: napraviti automobil koji ne bi koristio benzin, dizel ili električnu energiju iz mreže, već mali nuklearni reaktor. Prema kasnijim zapisima i svedočenjima koja kruže među ljubiteljima jugoslovenske industrijske istorije, pogonski sklop imao je snagu od približno 1.320 kilovata. Sam reaktorski sistem bio je toliko težak da je kompletno vozilo zahtevalo neuobičajenu konstrukciju sa četiri prednja točka. Najveća prednost bila je autonomija. Umesto svakodnevnog odlaska na benzinsku pumpu, „Atom“ je navodno mogao da pređe čak 60.000 kilometara sa jednim punjenjem radioaktivnog goriva. Ali upravo tu počinju problemi. Posle dostignute kilometraže pokazalo se da konstrukcija reaktora nije mogla jednostavno da se „dopuni“. Reaktorski sklop morao je da bude zamenjen, što je čitavu ideju činilo potpuno neisplativom. Jugoslovenski inženjeri zato su pokušali da pronađu drugo rešenje. Umesto čvrstog plutonijumskog goriva, razvijena je navodno nova varijanta sa gasovitim gorivom na bazi uranijum-heksafluorida. Rezultat je, prema legendi, bio još impresivniji: domet je povećan na približno 80.000 kilometara bez zamene reaktora. Međutim, pojavila se nova, mnogo ozbiljnija posledica. Eksperimentalni sistem nije bio dovoljno bezbedan za okolinu. Zbog toga su najvažnija testiranja navodno premeštena u industrijske krajeve Bosne i Hercegovine, gde bi se eventualno zagađenje mnogo lakše moglo pripisati postojećoj teškoj industriji. Najčešće se pominje dolina reke Bosne. U tom periodu tamo su već radili veliki industrijski sistemi – železara u Zenici, Natron u Maglaju, termoelektrane i brojna druga postrojenja. Ako bi se pojavilo zagađenje vazduha ili vode, bilo je dovoljno pogledati prema fabričkim dimnjacima. Godinama su stanovnici tog kraja živeli u uverenju da posledice industrijskog razvoja dolaze isključivo iz fabrika. A onda su počele da kruže priče o neobičnim zdravstvenim posledicama. Zubi su navodno počeli da ispadaju, a kod stanovništva su se pojavljivale još čudnije telesne promene. Naravno, vlast je sve to zvanično pripisivala industrijskom zagađenju. Projekat je, prema ovoj priči, na kraju proglašen previše skupim i opasnim. Do tada je navodno potrošeno oko tri milijarde dolara – suma koja bi i danas zvučala neverovatno, a kamoli sredinom šezdesetih. Projekat je ugašen. Dokumentacija je sklonjena. Eksperimentalna tehnologija navodno je kasnije poslužila kao jedan od temelja razvoja jugoslovenskog nuklearnog programa, koji će kulminirati izgradnjom Nuklearne elektrane Krško. A onda je nastupila tišina. Nema muzeja. Nema sačuvanog automobila. Nema zvanične istorije. Nema fotografija koje bi nedvosmisleno dokazale da je „Yugo Atom“ ikada postojao. I možda upravo zato priča i dalje živi. Jer u zemlji koja je pravila nuklearne reaktore, podzemne vojne aerodrome, ogromne hidroelektrane, avione, lokomotive i automobile, ideja o automobilu na nuklearni pogon zvuči dovoljno neverovatno da bi mogla biti istinita. A dovoljno ludo da bi bila – Jugoslavija. Ili možda ipak nije. Jer najčudniji deo ove priče jeste to što se iza nje ne nalazi zaboravljeni jugoslovenski državni dokument, već jedna mnogo savremenija stvar: internet legenda koja je toliko puta prepričana da je počela da liči na istoriju. #Jugoslavija #YugoAtom #ZaboravljenaIstorija #Iskra #Gorenje

pashto song ✨🎧🎤🫀🍂💙🤍#PashtoMusic #TrebdingPashto #SlowedAndReverb #pashtolyrics #SajaTypist

pashto song ✨🎧🎤🫀🍂💙🤍#PashtoMusic #TrebdingPashto #SlowedAndReverb #pashtolyrics #SajaTypist

Look fabulous with our stunning hosiery, Moisture-wicking properties to keep you fresh, Cultural festivals, Exclusive VIP sales events, Share your stocking collection photos!。#VintageStockings #LaceUnderwear #YoungFashionistas #FashionSale #SustainableWardrobe

Look fabulous with our stunning hosiery, Moisture-wicking properties to keep you fresh, Cultural festivals, Exclusive VIP sales events, Share your stocking collection photos!。#VintageStockings #LaceUnderwear #YoungFashionistas #FashionSale #SustainableWardrobe

pov:i get shot

About

Robot
API

Legal

Privacy Policy